HR - Ljudski Resursi - Srbija

Teže do posla, a lakše do otkaza

Sindikati se ne slažu da rad na određeno vreme traje do tri godine.

– Nov način obračuna otpremnina prilikom otpuštanja radnika, piše Politika.

Sva je prilika da će, kada bude izmenjen Zakon o radu, u Srbiji biti lakše otpuštanje radnika, promenjen način obračuna otpremnina prilikom davanja otkaza, a verovatno i produžen rad na određeno vreme.

Ova problematika ponovo je aktuelizovana posle izjave Majkla Kirbija, američkog ambasadora u Srbiji, da je „ovde skoro nemoguće bilo koga otpustiti”. Osim toga, ukoliko pitate poslodavce i predstavnike stranih projekata u našoj zemlji, dileme nema – traže „fleksibilnije propise”, što zapravo znači što lakše otpuštanje. To pravdaju time da će poslodavci ukoliko lakše mogu da otpuštaju lakše i zapošljavati radnike.

U svetlu nedavne posete premijera Ivice Dačića američkim gigantima IT industrije, ambasador Kirbi je rekao da to što i sada u nekim od tih ozbiljnih kompanija rade Srbi i da su neki od njih bili na čelu razvojnih sektora u firmama iz Silicijumske doline, pokazuje da ovde ima ljudi koji su vrlo sposobni, „ali neke reforme moraju da se sprovedu u Srbiji. Jedna od njih je u Zakonu o radu”.

Izmena ovog propisa već neko vreme se najavljuje, a sagovornici „Politike” različito gledaju na to šta i u kom pravcu treba menjati. U „Ju-Es ejdu, projektu za bolje uslove poslovanja, smatraju da je naš sadašnji zakon o radu jedan od najmanje fleksibilnih u Evropi, što kako kažu, povećava cenu i rizik zapošljavanja radnika.

"Ovaj propis zato mora da bude potpuno izmenjen da bi se zapošljavanje učinilo jednostavnijim i jeftinijim. Među neophodnim promenama jeste izmena obračuna otpremnine, koju bi trebalo vezati za staž kod sadašnjeg poslodavca, a ne za ukupan radni staž, kao i produžavanje trajanja ugovora o radu na određeno vreme s jedne na tri godine uz mogućnost da se u nekim slučajevima takav ugovor i produži" – kaže Džo Lauter, direktor „Ju-Es ejda”.

Prema njegovim rečima, tako bi se smanjili rizici po poslodavce i troškovi zapošljavanja novih radnika, što bi povećalo verovatnoću da poslodavci zaposle nove radnike u Srbiji.

"Iz nedavno sprovedene studije MMF-a, kao i iz rezultata prilično radikalnih reformi radnog zakonodavstva u Nemačkoj, vidi se da fleksibilniji propisi o radu pozitivno utiču na smanjenje nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti među mladima u Srbiji od 51,2 odsto samo potvrđuje da su, osim ovih, neophodna i druga rešenja poput programa obuke, prakse, kao i regulisanja rada agencija za privremeno zapošljavanje" – navodi Lauter, dodajući da je od otpuštanja gore imati privredu u kojoj mladi ne mogu da nađu posao i moraju da napuste Srbiju, dok oni koji izgube posao nemaju nadu da će ga ponovo naći.

" I sve to zato što je Zakon o radu veoma rigidan jer se njime štite radnici u javnim preduzećima i državnim organima" – zaključuje Lauter.

Kako će tačno izgledati izmenjen zakon o radu niko ne može još da kaže, ali u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike su nam rekli na koje će se oblasti izmene odnositi.

"Ticaće se načina isplata otpremnina u slučaju proglašenja viškova zaposlenih, trajanja i uslova rada na određeno vreme, unapređenja postojećih i uvođenja novih fleksibilnih oblika rada, uključujući i rad preko privatnih agencija za zapošljavanje, godišnjih odmora, načina obračuna zarade, prestanka radnog odnosa, zaštite pojedinih kategorija zaposlenih, načina i uslova za utvrđivanje reprezentativnosti sindikalnih i udruženja poslodavaca, kao i odredbi o zaštiti sindikalnih predstavnika" – kaže Zoran Martinović, državni sekretar u ovom ministarstvu.

Jasno je da su na dnevnom redu upravo one oblasti čije izmene poslodavci traže, a šta će se na kraju dogoditi ipak zavisi i od drugih učesnika u procesu. Jer, radnu grupu za izmenu čine predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, uključujući i Inspektorat za rad i predstavnike reprezentativnih sindikalnih i udruženja poslodavaca, koji su članovi Socijalno-ekonomskog saveta.

"Imajući u vidu različite interese onih koji predstavljaju svet kapitala i zaposlene, kao i obaveze države da mnoge odredbe uskladi sa međunarodnim standardima, očekuje se težak rad na postizanju dogovora o svim otvorenim pitanjima" – objašnjava Martinović, dodajući da bi do kraja ove godine mogli da budu usvojeni i ovaj propis i novi zakon o štrajku.

Da će „popuštanja” propisa biti, pokazuje i stav sindikata. Prema rečima Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, za ovu organizaciju je prihvatljiv predlog da se ubuduće otpremnina isplaćuje samo za godine provedene kod poslodavca koji daje otkaz.

"Nažalost, ovde niko neće zaposliti nekoga ko ima 45 godina ukoliko u slučaju otkaza mora da mu isplati otpremninu za prethodnih 20 godina staža koje je proveo kod nekog drugog poslodavca. Zbog toga podržavamo tu izmenu. Ali, ne slažemo se sa tim da se rad na određeno vreme sa jedne produži na tri godine. Poznavajući naše prilike, to znači da će svi otpuštati te zaposlene posle tri godine. Osim toga, za to vreme oni ne mogu da planiraju život, da podignu kredit jer ne znaju šta će biti posle tri godine " – smatra Ranka Savić, dodajući da danas u Srbiji, ipak, nije nemoguće nekoga otpustiti, kako to mnogi tvrde.

"Dokaz je što je, prema zvaničnim podacima, u Srbiji u prethodnom periodu 150 radnika svakog dana dobijalo otkaz" – zaključuje Ranka Savić.